U organizaciji Društva ekonomista Kragujevca, 03 februara 2017. godine, u hotelu Ženeva Lux u Kragujevcu, održana je prva Konferencija pod nazivom „Kako podstaći preduzetništvo u Srbiji“. Konferencija je okupila preko 200 učesnika iz realnog i finansijskog sektora ekonomije, kao i najznačajnije predstavnike privrednog okruženja kako regiona, tako i nacionalnih i međunarodnih institucija. Svoje učešće na konferenciji uzeli su ambasador Nemačke u Republici Srbiji Aksel Ditman, predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež, predsednik Fiskalnog saveta Srbije prof. dr Pavle Petrović, potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić, šef skupštinskog odbora za finansije Aleksandra Tomić, stručni saradnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za mala preduzeća Goran Radojević, v.d. direktora Privredne komore Srbije – RPK Kragujevac Predrag Lučić, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu Gorica Bačanin, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenad Popović, predstavnik Biznis inovacionog centr Kragujevac Ivan Marković, predstavnici lokalne samouprave grada Kragujevca, brojni privrednici i zaposleni u bankarskom sektoru, kao i eminenti profesori Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Konferenciju je otvorio i njenim radom moderirao prof. dr Petar Veselinović, predsednik Društva ekonomista Kragujevca i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije.
Cilj konferencije bilo je ukazivanje na aktuelno stanje, trendove i praktičnie probleme razvoja sektora MSPP u Srbiji kao glavnog nosioca ekonomskog razvoj, kao i predstavljanje Društva Ekonomista Kragujevca i svih njenih članova kroz prizmu aktivne podrške razvoju ovog sektora. Takođe, konferencija je poslužila i kao platforma poslovnog umrežavanja u smislu ostvarivanja novih i učvršćivanja postojećih kontakata između predstavnika realnog i finansijskog sektora.
Na Konferenciji su doneti odredjeni zaključci koji nedvosmisleno ukazuju da razvoj privatnog preduzetništva treba da predstavlja ključnu polugu razvoja privrede Srbije.
U narednom tekstu prezentirani su zaključci sa Konferencije:
Dosadašnji pokušaji podsticanja preduzetništva u Srbiji uglavnom su se više svodili na proklamaciju uobičajenih teza o značaju malih i srednjih preduzeća, nego što se stvarno radilo na stvaranju ozbiljnih pretpostavki za pokretanje i održivost preduzetničkih poduhvata. U tom kontekstu, razvoj preduzetništva u Srbiji pre treba videti kao set konkretnih mera koje treba implementirati da bi se obezbedilo pokretanje i održivost preduzetničkih ulaganja, nego kao set instrukcija definisanih i proklamovanih u vidu preporuka ili strategije. Suštinski posmatrano, podsticanje i razvoj preduzetništva u bilo kojoj nacionalnoj ekonomiji ne predstavljaju veliku nepoznanicu, ali se razlika između uspešnosti i neuspešnosti ogleda, pre svega, u sprovođenju planova i namera u akciju, sa ciljem da se kreira ambijent u kome će preduzetnici više vremena trošiti na realizaciju svojih ideja, nego na ispunjavanje normi i poštovanje definisanih procedura.
Društveno – ekonomski odnosi u prethodnih nekoliko decenija profilisali su nekoliko značajnih faktora koji imaju inhibirajuće dejstvo na pokretanje preduzetničkih poduhvata, među kojima se izdvajaju:
- stav da je državni posao „siguran“ posao i da je kao takva država siguran poslodavac, i
- prosek ličnih primanja zaposlenih u javnom sektoru je veći od proseka onih koji su zaposleni u privatnom sektoru. Stav o „sigurnosti“ državnog posla se prenosio sa generacije na generaciju dok nije postao duboko ukorenjen u svesti našeg naroda, do mere u kojoj se značaj pokretanja sopstvenog biznisa više vidi kao pretnja, nego kao mogućnost. S druge strane, materijalni momenat koji se odnosio na visinu zarade je destimulisao svaku pomisao na pokretanje preduzetničkog poduhvata.
Imajući u vidu prethodno rečeno, jedan od prvih koraka za podsticanje preduzetništva u Srbiji treba da bude promena svesti o značaju preduzetništva. Efikasan način za podsticanje svesti i preduzetničkog duha je uvođenje preduzetničkog obrazovanja u školski sistem u Srbiji. Kontinuiranim obrazovanjem može se uticati na promenu svesti i jačanje preduzetničkog duha sa ciljem da se kod mladih ljudi razvije svest da sopstveni poslovni poduhvat može da obezbedi ne samo egzistenciju, nego i više nego pristojan život. Preduzetničko obrazovanje treba da bude sastavni deo nastavnog procesa od osnovne škole, preko srednje škole, pa dalje sve do fakulteta, praktično na svim nivoima obrazovanja. Kroz praktične vežbe, simulacije, studije slučaja ili razgovore sa preduzetnicima moguće je približiti ideje o preduzetništvu mladim ljudima i na taj način smanjiti nepoznanice. Proces promene svesti se svakako ne dešava preko noći, ali brojne negativne okolnosti u funkcionisanju javnih preduzeća, kao i proces privatizacije, u kombinaciji sa preduzetničkim obrazovanjem mogu stvoriti društveni kontekst u kome se privatan biznis posmatra kao šansa, a ne kao „nužno zlo“.
Pored navedenog, važna pretpostavka za podsticanje preduzetništva se odnosi na unapređenje poslovnog okruženja na način koji stimulativno deluje na pokretanje privatnih poslovnih inicijativa. U prvom redu to se odnosi na formalnosti oko osnivanja pravnog lica koje je nosilac preduzetničkih aktivnosti. Imajući u vidu činjenicu da je „smrtnost“ preduzetničkih poduhvata vrlo visoka, a o tome svedoče i brojni podaci iz razvijenih ekonomija, treba obezbediti pravni mehanizam koji će omogućiti lakšu i bržu proceduru, kako osnivanja, tako i gašenja privrednih subjekata sa ciljem lakše mobilizacije privatnog kapitala, pri čemu treba istovremeno kreirati kontrolni mehanizam koji će sprečiti potencijalne zloupotrebe. Pored navedenog, važan aspekta unapređenja poslovnog ambijenta se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola. U tom kontekstu potrebno je sinhronizovati rad svih institucija koje su uključene u ovaj proces i unaprediti znanja i veštine zaposlenih koji obavljaju ove poslove. Pozicija Srbije u poslovnom svetu u ovom kontekstu je jako loša i rešavanje problema sporosti u dobijanju građevinskih dozvola imala bi i pozitivan uticaj na imidž zemlje u odnosu na privlačenje stranih investicija.
Obezbeđivanjem prethodno navedenih pretpostavki stvorio bi se poslovni ambijent u kome bi se sa mnogo pozitivnijim stavom gledalo na mogućnost preduzetničkog ulaganja, nego što je to bilo u prethodnom periodu. Obezbeđivanjem ovih preduslova uticalo bi se otklanjanje destimulativnih faktora, međutim, razvoj preduzetništva zahteva i čitav set mera, koji nije usmeren samo na obezbeđivanje preduslova, nego i razvoj preduzetničkih poduhvata i biznisa koji već egzistiraju na tržištu. Iz ovoga se jasno vidi da se razvoj preduzetništva zasniva na dve poluge: prva je podizanje svesti o preduzetništvu i stvaranje poslovnog ambijenta koji će podstaći ljude na pokretanje privatnog biznisa, a druga se odnosi na unapređenje postojećih preduzetničkih poduhvata tako da se obezbedi njihov kontinuirani rast i razvoja.
Razvoj preduzetništva može se direktno stimulisati kroz efektivno delovanje države u svim onim segmentima u kojima se ne narušava konkurencija, tržišne strukture ili pravila i standardi definisani od strane međunarodnih institucija. Polazeći od problema sa kojima se susreću preduzetnici, analize pravnog i ekonomskog okruženja i realnih mogućnosti države moguće je sprovesti čitav set podsticajnih mera koje mogu dovesti do razvoja preduzetništva u Srbiji. Te mere se odnose na sledeće:
- Davanje bespovratnih sredstava za formiranje klastera – U uslovima ograničene domaće tražnje izlazak firmi na inostrano tržište predstavlja imperativ, pri čemu je jedan od značajnih problema i atomizirana ponuda. Povezivanjem više ponuđača u klaster obezbedila se stalnost ponude, veća respektabilnost i pregovaračka moć.
- Davanje podsticajnih sredstava za formiranje biznis inkubatora i povezivanje sa fakultetima – Razvoj proizvoda i usluga zahteva kontinuirano ulaganje, koje često preduzetnici sami ne mogu da obezbede. Korišćenjem postojećih resursa znanja na visokoškolskim institucijama smanjilo bi ulaganja u razvoj i istovremeno bi doprinelo širenju preduzetničkog duha u akademskoj sredini. Na ovaj način bi se kroz razvoj moglo doći do proizvoda sa većom dodatom vrednošću.
- Zaštita domaćeg tržišta – Analogno visokim zahtevima kvaliteta koje domaće firme moraju da zadovolje na inostranom tržištu, iste standarde treba primeniti i na domaće tržište jer bi se na taj način domaće firme zaštitile od nelojalne konkurencije, a domaći potrošači bi imali bolje proizvode i usluge. Ovo bi se postiglo kroz vancarinske barijere i doslednu kontrolu kvaliteta inostranih proizvoda koji dospevaju na domaće tržište.
- Obezbeđivanje različitih izvora finansiranja – Ovo podrazumeva obezbeđivanje povoljnih kredita od strane države, ali i promenu pravne regulative kako bi se omogućila diversifikacija izvora finansiranja preduzetničkih poduhvata kroz mogućnost ulaganja investicionih fondova, fondova privatnog kapitala i fondova rizičnog kapitala.
- Finansiranje obuke za preduzetnike – Unapređenje veština, znanja i kompetencija preduzetnika u domenu upravljanja biznisom, upravljanja rizicima poslovanja, finansijama, marketingom i drugim aspektima poslovanja smanjilo bi stopu početnog neuspeha preduzetničkih poduhvata i omogućilo bi brži razvoj već postojećih preduzetničkih ulaganja.
- Finansijska podrška malim i srednjim preduzećima za internacionalizaciju poslovanja i davanje garancija za izvozne poslove – Ovo je moguće ostvariti kroz kofinansiranje promotivnih materijala, učešća u na inostranim sajmovima ili plaćanje ekspertskih agencija koji uspostavili kontakte sa inostranim partnerima. Obezbeđivanje garancija za izvozne poslove predstavlja značajnu prepreku i prevazilaženje ovog problema zahteva ozbiljno angažovanje nadležnog ministarstva.
- Finansijska i pravna pomoć države u zaštiti autentičnih domaćih proizvoda i usluga – Individualni napori preduzetnika često nisu dovoljni, a prepoznatljivost tih proizvoda može povećati izvoznu tražnju i dati značajan podsticaj mali preduzetničkim ulaganjima.
- Brendiranje države – Ulaganjima u razvoj nacionalnog brenda otvorio bi se put ka lakšem prihvatanju domaćih proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Ovaj posredni put za razvoj preduzetništva je važan i zbog privlačenja stranih investicija, koje kroz sporedne delatnosti mogu podstaći preduzetničke poduhvate ili razvoj već postojećih.
- Finansijska podrška razvoju profesionalnih organizacija preduzetnika – Kroz akumulaciju iskustva i znanja smanjili bi se rizici grešaka i povećala bi se stopa početnog uspeha preduzetničkih ulaganja.
10) Uključivanje preduzetnika u školski sistem – Na ovaj način školski sistem bi dobio neophodne smernice za ostvarivanje bolje saradnje sa privredom, a preduzetnici bi istovremeno uticali na podizanje preduzetničke svesti kod učenika i studenata.
Navedeni set mera zahteva određena novčana izdvajanja iz budžeta, ali efekti koji se mogu očekivati prevazilaze tako nastala ulaganja, pri čemu treba imati u vidu da se sinergijskim delovanjem mogu ostvariti najbolji rezultati.